Dobrodošli!

Znanje pobeduje strah. Znanje dovodi do razumevanja. Znanje otvara nove puteve, daje hrabrost i samopouzdanje.

Da biste se mogli informisati jasno i temeljno o tinitusu, naglom gubitku sluha, Menijerovoj bolesti i o sluhu, mi smo postavili ovaj internet portal. Sa mnogim informacijama, predlozima i savetima. I sa mogucnostima za kontakte i medusobnu razmenu informacija. Nadamo se da cemo Vam sa svojim znanjem dalje pomagati i želimo Vam mnogo mira u ušima.

Vaš tim Nemacke Tinitus Lige (DTL).

Na žalost DTL ne može na Vaša pitanja odgovoriti na srpskom jeziku. Hvala Vam na razumevanju.

Obratite pažnju da se sve metode lecenja mogu dobiti u Nemackoj, a da u Jugoslaviji ne važe u istoj meri i da se ne mogu u potpunosti sprovesti.

Prevod i obrada: Dr Zoran Komazec

Ja cujem nešto što Ti ne cuješ

Tinitus

Šta je tinitus?

"Tinitus" oznacava medicinski strucni izraz za šumove, za koje se zna i pod imenom zujanje, zviždanje ili šuštanje u uvu. Karakteristicno je da za ove šumove da po pravilu za njih nisu odgovorni spoljašnji izvori zvuka i da se gotovo uvek mogu cuti samo od strane osobe koja pati od tinitusa.

Ukoliko su ovi šumovi povezani sa psihickim smetnjama, tada se isto govori o tinitusu a pri tome se misli na smetnje koje su prouzrokovane tinitusom. Ovde spadaju na primer depresije i smetnje spavanja. U novije vreme za ova stanja upotrebljava se izraz "kompleksni tinitus.

Tinitus je - bar u pocetnoj fazi - simptom bolesti. Simptom je važno upozorenje da se na telesnom i/ili psihickom polju dešava nešto što dovodi do oštecenja ili bolesti. Mnoge osobe koje imaju tinitus osecaju se bespomocno u ovoj situaciji.

Tome cesto doprinose:

strah od opasnih uzroka
nedovoljna informisanost osoba sa tinitusom
pogrešne informacije od lekara (tu se ništa ne može uciniti, sa tim se treba živeti)

U vecini slucajeva osoba sa tinitusom se može boriti protiv straha pažljivim i potpunim informacijama kao i ispravnom dijagnostikom.

Kako izgleda tinitus?

Tinitus doživljavamo kao potpuno razlicite zvukove, kao na primer pištanje, šuštanje, zviždanje, lupanje, zvonjenje, grebanje. Kada je u vezi sa teškim oštecenjima sluha možemo ga registrovati i kao melodije. Ponekad se dešava da se istovremeno pojavi više šumova. Ovi šumovi se mogu registrovati u jednom uvu, u oba uva ili u glavi.

Kako nastaje tinitus?

Tinitus može nastati na brojne razlicite nacine:

Oštecenje bukom/akusticka trauma

Cesti uzrok šumova u uvu (do oko 30%) jeste oštecenje nežnih slušnih celija bukom ili praskom. Tu spadaju pre svega muzika koju omladina sluša u slobodno vreme (vokmen, diskoteke, rok-koncerti), ali i buka na radnom mestu. Traume praskom mogu se skoro uvek izleciti pravovremenim tretmanom.

Smetnje cirkulacije

Smetnje cirkulacije su od strane lekara najcešci pretpostavljeni razlog za nastanak tinitusa, te je na ovoj pretpostavci zasnovano i lecenje. Ova dijagnoza na koju se najpre pomisli morala bi se rešiti što je moguce ranijom i preciznijom dijagnostikom. Samo odgovarajucom dijagnostikom možemo utvrditi veoma razlicite uzroke tinitusa kao simptoma, a potom ukoliko je moguce i eliminisati ga. Ovde važi pravilo: Što ranije, to bolje.

Iznenadna (akutna) nagluvost

Pod pojmom akutne nagluvosti podrazumeva se iznenadni potpuni gubitak sluha ili iznenadno nastala nagluvost, koja se uglavnom dešava na jednom uvu. Ova bolest je cesto pracena šumovima u uvu, a znatno rede vrtoglavicama. Na osnovu brojnih studija utvrdeno je da se u mnogim slucajevima sluh ponovo oporavi (spontano izlecenje). Cesto se, medutim, desi da se šumovi u uvu i/ili gubitak sluha ponovo pojave.

Ostali uzroci

Osim ovih glavnih uzroka postoje još brojni drugi uzroci na koje treba misliti. Ovde ih navodimo ukratko, jer o njima možete razgovarati sa svojim lekarom:

Oboljenja vratne kicme
Bolesti u podrucju zuba i vilicnog zgloba
Presbyacusis (smanjenje sluha uslovljeno starenjem)
Acusticus neurinoma (tumor slušnog živca)
Morbus Menière (kružne vrtoglavice povezane sa nagluvošcu)
Oboljenja srca i krvotoka
Metabolicki poremecaji
Oboljenja bubrega
Hormonalni poremecaji
Okoštavanje uzengije, trece slušne košcice, za unutrašnje uvo (otoskleroza)
Hronicne upale srednjeg uva, funkcionalne smetnje Eustahijeve tube
Trovanja (intoksikacije) narocito lekovima
Povrede lobanje i mozga, oboljenja centralnog nervnog sistema
Anestezija, narocito u kicmeni kanal (spinalna anestezija)

Kako dolazi do tinitusa

Tinitus ne mora nužno nastati u uvu. On cesto može nastati u mozgu. Za razumevanje tinitusa treba uzeti u obzir da se kompletan slušni sistem sastoji od uva (spoljašnje, srednje i unutrašnje uvo), slušnog živca i odredenih delova mozga.

Pojednostavljeno se slušanje obavlja na sledeci nacin: u uvu se mehanicki impulsi (zvucni talasi) pretvaraju u elektricne impulse, slicno mikrofonu. Za ovo su odgovorne slušne celije u unutrašnjem uvu. To su nervne celije koje imaju mikrosopski nežne treplje. Pobudivanje zvucnim talasom ce pokrenuti tecnosti u unutrašnjem uvu,a usled toga ce se treplje slušnih celija savijati. Elektricni impulsi koji pri tome nastaju bice dalje preneti preko nervnih vlakana do mozga. Ovde postajemo svesni zvucnog talasa i on za nas biva prepoznatljiv, a u ovom obliku on je prepoznat kao šum.

Cesto se, delom bazirano na objašnjenjima zasnovanim na pretpostavkama, u objašnjenjima tinitusa polazi od cinjenice da su osetljive slušne celije unutrašnjeg uva oštecene ili da oštecenje postoji u nervnim putevima. Kada mi cujemo "signale iz nicega" kao što je to slucaj kod tinitusa, ne možemo na razuman nacin pronaci poznati izvor zvuka i stoga ni pretvoriti ga u razuman signal.